IN G.O.D. WE RUST- the Beauty of Unintelligent Design (GOD-ODO, Opšta dinamika otvorenog sistema- lepota neinteligentnog dizajna)Opšta dinamika otvorenog sistema- lepton neinteligentnog dizajna)
Contents
Od ćelija do društava: Dinamički fraktal
Dr. Robert Melamede, Ph.D. drbobmelamede@me.com
Phoenix Tears Foundation, Denver CO, USA; CannaHealth Labs, Colorado Springs CO; Second Chance, Ecuador; CannaSapiens, Belgrade Serbia; Nostic Cannabis Cluster, Kingston Jamaica
Postavlja se pitanje šta se dešava ukoliko je zvanični pogled zasnovan na slučajnim mutacijama evolucije vrsta i kancera nepotpun do te mere, da je to sveobuhvatni okvir koji propušta mnogo veću sliku, osnovni kreativni princip prirode? Šta ako je realnost stalne kreacije (ODO, Opšta dinamika otvorenog sistema (english: GOD, General Open-System Dynamics) zamenjena ustajalom dogmom o evoluciji koju pokreće slučajnost? Ako preokrenemo sadašnju perspektivu, ranije čudesni, neverovatni događaji mogu biti naučno shvaćeni iz prvih principa koji su daleko od ravnotežne termodinamičke perspektive zasnovane na radu nobelovca Ilje Prigožina (ruski: Ilья́ Romа́novič Prigо́žin; engleski: Ilya Romanovich Prigogine).
What if the standard random mutation-based view of the evolution of species and cancers
is incomplete to the extent that it is an all-encompassing framework that misses a much
bigger picture, the fundamental creative nature of nature. What if a reality of ongoing
creation (GOD, General Open-System Dynamics) has been replaced with a stagnant
dogma of accident driven evolution. If we reverse our current perspective, previously
miraculous, improbable events may be scientifically understood from first principles that
emerge by embracing a far from equilibrium thermodynamic perspective based on the
work of Nobel laureate Ilja Prigožin.
Čovekova shvatanja prirodno počinju od jednostavnog i tokom vremena idu ka složenijim konstrukcijama. Ali, šta je jednostavno, šta je kompleksno, šta je vreme, kako i zašto se menja? Do integracije fizike i biologije dolazi nakon razmatranja ovih termina iz perspektive koja je daleko od ekvilibrijuma termodinamike koji je razvio nobelovac Ilja Prigožin. Životno delo dobitnika Nobelove nagrade Ilje Prigožina pruža alternativnu osnovu za razumevanje fizike i života. U svojoj poslednjoj knjizi, Kraj izvesnosti[i], on u potpunosti integriše svoj raniji rad (Od Bića do Postajanja[ii]) i zaključuje da tekuća energija ima sposobnost kreativnog organizovanja koja je u potpunosti u skladu sa Drugim Zakonom Termodinamike (koji je Prigožin proširio za potrebe otvorenih sistema). Njegova perspektiva se sada može proširiti na žive sisteme, stvarajući “fiziku života”,[iii]fizičku osnovu za buduću sistemsku biologiju.
Dobro je utvrđena paradigma prema kojoj se genetski transfer informacija odvija kroz transkripciju[2] DNK u RNK, [iv] što je praćeno transformacijom RNK u proteine koji se zatim integrišu u živeći koncept homeostatski regulisanih enzimskih aktivnosti, post-translacione modifikacije koji igraju centralnu ulogu.[v]
Široko prihvaćena hipoteza u naučnoj zajednici je da su život i evolucija rezultat akumulacije neverovatnih slučajnih događaja koji su čudom zadržali tokom evolucije. Ova linija mišljenja je prirodna posledica fizike zasnovane na logičkom matematičkom formalizmu bezvremenske ravnoteže. Logično proširenje ove perspektive vodi do zaključka da je vreme reverzibilno. Međutim, iz ove perspektive, pojava ireverzibilnosti se javlja na način koji je vremenski pristrasan, u određenom trenutku, iz nepoznatih razloga. Stoga postoji nesaglasnost između ovih zaključaka i svakodnevnih iskustava živih organizama. Mi smo vođeni protokom vremena od rođenja do smrti. Slučajne pojave ne mogu objasniti život jer je statistički isuviše neverovatno da bi bilo moguće.
Prigožinov rad objašnjava kako tekuća energija može prirodno organizovati materiju da bi stvorila strukture koje zavise od protoka, i koje su termodinamički stabilizovane dovoljnom proizvodnjom entropije. Razvijanje složenosti iz ove osnovne misli pruža fizičku osnovu za nastanak života i evolucije, što prističe iz kreativnog karaktera prirode. Kreativnost se može smatrati rezultatom koji proističe iz sistemske kompleksnosti koja na bolji način razgrađuje termodinamički potencijal. Ti fenomeni se pojavljuju kada su daleko od sistema koji uravnotežuju, gurnuti na kritičnu tačku zavisnu od protoka, i kada bi sistem mogao spontano da bude podvrgnut daleko od ravnotežne promene faze prostora, na viši nivo prostorne i vremenske organizacije (negativna entropija), ili se može srušiti na niži nivo organizacije, zavisno ili nezavisno od protoka.
Šta
je fraktal, a šta je dinamički fraktal? Razliku između predivne slike i života čine
vreme i adaptacija. Fraktalna
matematika, koju je razvio Benoit Mandelbrot, materijalizuju se kroz kompleksne
slike. Njihovi algoritmi generišu duple uzorke bez obzira na to da li se se
slike dorađuju ili ne. Sa svakim ciklusom, stvara se element vremena. Svako
ponavljanje može biti predstavljeno kao lepa, glatka sekvenca u krugu koji se
ponavlja.
Za razliku od stvaranja konzistentnih obrazaca, život je konstantan mora se prilagoditi okruženju koje se stalno menja usvajanjem zakonitosti života. Stoga se algoritmi za opstanak moraju stalno menjati. Povratne sprege mogu stvoriti vremenski zavisnu homeostazu. Sistem (grupisanja molekula) je vanvremenski kada je u ravnoteži, jer je entropija (remećenje) na maksimalnoj i slobodnoj energiji (sposobnost da se nešto uradi) minimalna. Dakle, sve je potpuno slučajno i bez korisnih informacija (negativna entropija). Nema promene u manifestnom vremenu. Nasuprot tome, mreža lokalizovanih neorganskih reakcija, zavisnih od protoka, interakcije, hranjenja i interkonekcije, može (mora?) dovesti do dalekosežne promene u fazi ravnoteže poznate kao život.
Uslovi životne sredine, od sub-ćelijske do planetarne, stvaraju strukture zavisne od protoka koje su pod uticajem sopstvenog nastajanja, stvarajući tako prilagodljiv dinamički fraktal. Shodno tome, složeni pejzaž evoluirajućih selektivnih pritisaka održava stalnu homeostatičnu adaptabilnost sa stalnom dinamičkom prilagodljivošću. Evolucija svih složenih sistema, preko skala vremena i prostora, pokreće se protokom viška energetskog potencijala i proizvodnjom entropije.[vi]
Protok živih sistema održava se izgradnjom sistema koji je saglasan sa odgovarajućim sprečavanjem oštećenja ćelija (antioksidans) i recikliranjem (autofagija). Energetski tok ovih procesa je u stalnoj dinamičkoj samokontroli vođenoj slobodnim radikalima kako bi se prevladalo habanje života, višak slobodnih radikala tj. entropija. Život i evolucija se moraju dogoditi zato što ih pokreće protok energije. Zaključci koji proizlaze iz pridruživanja biologiji su daleko od ravnotežne termodinamike i uzdrmavaju temelje naših univerzalno prihvaćenih istina, pružajući pravac za budućnost.
Čini se da naučni establišment nije uspeo da shvati genetske posledice životnog najbazičnijeg principa - adaptabilnost. Ironično, još uvek su fizički temelji života ugrađeni u mrtvu, ekvilibrijumsku perspektivu slučajnih statistika. Međutim, sposobnost elektrona da protokom stvori statistički u suštini nemoguće molekularne raspodele, kao što su one koje se vide u reakciji Belusov- Zabotinski (Belousov-Zhabotinski), ukazuje na jasnu paralelu sa metaboličkim redoks (redox)[3] procesima živih sistema. Redoks reakcije mogu objasniti nastanak i evoluciju života, kao i sve manifestacije ljudske svesti i svih naših društvenih struktura (finansijskih, političkih, religijskih, obrazovnih itd.). Prema tome, potrebno je razviti i primeniti napredniju perspektivu mesta čovečanstva u hemijskom skupu evolucije i primenu prirodne harmonije. Novi nivo ljudske svesti se mora pojaviti kako bi se uspešno integrisao sa okolinom i postao deo budućnosti.
Tekuća energija, kako bi održala visok nivo prilagodljivosti živih organizama, za sada najbolje otelotvorena u ljudskim bićima, zahteva sofisticirane povratne mehanizme, što znači da se moraju pratiti ravnoteža između negativne akumulacije entropije i proizvodnje entropije. Ljudska svest je mehanizam, ali mu je potreban naučni temelj za usmeeravanje. Entropija koju izvozi sistem zavisan od protoka, mora biti veći od negativne entropije koja je zadržana kako bi se postigla termodinamička stabilnost. dST (total)/ dt=dSE (exchange)/ dt+dSI (internal) /dt. Da li postoji zajednička karakteristika koja se može pratiti u sistemu kako bi sistem postao i ostao stabilan? Ako je tako, koja je njegova priroda i koje su biološke manifestacije koje prave homeostatsku adaptabilnost?
Odgovor na ova pitanja će integrisati biohemijske promene izazvane slobodnim radikalima (homeostatski i / ili štetni višak) sa intrisičnom istinom da je ljudska populacija regulisana endokanabinoidnom aktivnošću od začeća do smrti. Po definiciji, polovina ljudi će biti iznad, a polovina će biti ispod proseka za bilo koji određeni fenotip, na primer, zaboravnost.Ovaj fenomen izabran zato što je memorija suštinski potrebna za neophodne povratne informacije kako bi bila postignuta homeostaza. Kako zaboravnost može biti uključena u evolutivnu prilagodljivost?
Jasno je da iz perspektive prilagođavanja nije sporna prednost koja se dobija kada se netačne informacije zamenjuju novim i verovatno tačnijim informacijama. Priroda svih struktura zavisnih od toka uvek je takva da će odražavati izvore od kojih su stvoreni i negovani. Shodno tome, harmonija razmene između ovih struktura sa okolinom mora se stalno prilagođavati kako bi se okruženje prilagodilo stalnim novinama koje priroda pronalazi. Posledice po memoriju u populaciji, koje su rezultat raspodele kanabinoidnih efekata će se odraziti na strukture zavisne od toka (disipativne strukture) koje nas sačinjavaju i na one koje nastaju kada se sistem usložnjava. Sve veća kompleksnost zapravo stvara vreme, bilo u ćelijama ili u društvu.
Memorija je suštinski temeljna vrednost živih sistema jer dopušta odgovorno nenamerno ponašanje. Kako se kompleksnost organizama povećava, posledice pamćenja prožimaju negentropska hijerarhija organizma. Iznenađujuće, može se činiti da bi veći kapacitet memorije bio koristan. Međutim, s obzirom na složenost ljudske svesti, zaboravljivost je postala neophodna za optimizaciju prilagodljivosti. Ekstrapolacija studija ponašanja životinja na ljude, onih sa nižim nivoom aktivnosti kanabinoida (i endogenih i konzumiranih) obično imaju veći stepen stresa zbog njihove niže sposobnosti da adekvatno kontrolišu oštećenja nastala dejstvom slobodnih radikala. Psihološki i fiziološki, manje je verovatno da će zaboraviti stresove iz prošlosti.
Kanabinoidi
zaštitno regulišu štetu koju uzrokuju slobodni radikali tako što balansira
opasne ugljene hidrate i podstiče proizvodnju ATP-a. Generisanje
balansirajućih opasnih ugljenih hidrata podstiče proizvodnju ATP-a,
proizvedeno elektronskim transportnim sistemom za diferencirane ćelijske funkcije,
sa recikliranom aktivnošću koja ide korak dalje kada ćelije sagorevaju
masnoće i recikliraju slobodne radikale oštećenih komponenti. ATP je proizveden
elektronskim transportnim sistemom za diferencirane ćelijske funkcije, sa
recikliranom aktivnošću, do koje dolazi kada ćelije sagorevaju masnoće, pri
čemu slobodni radikali oštećuju određene komponente. Kao pozitivna povratna
sprega, pojavljuje se destruktivni fenotip. Ovi pojedinci mogu patiti od
nemogućnosti da se nose sa trenutnim stresom zbog niže endokanabinoidne
aktivnosti. Stres prožima i reguliše kompleksnost života u zavisnosti od toka
promena u biološkim molekulima koji kontrolišu kritične obrasce protoka
izazvane slobodnim radikalima. Shodno tome, ekološki determinisane epigenetske
promene institucionalizuju ponašanje.Kao što će biti objašnjeno u nastavku,
glavna teza ovog rukopisa je da život uspešno transformiše metaboličke obrasce
u epigenetske obrasce koji povećavaju verovatnoću stvaranja podržavajuće
genetike.
Kičmenjaci
sa natprosečnim nivoima kanabinoidne aktivnosti za bilo koji razmatrani fenotip
će imati različite karakteristike od onih sa nižim nivoima. Miševi pod snažnim
uticajem CB1 se razlikuju u poređenju sa miševima kojima nedostaje CB1
aktivnost.Ovi drugi ne mogu da "rastu" prerano umiru i previše su pod
stresom da bi se kretali po kavezu.Bez dovoljne aktivnosti kanabinoida, stresna
sećanja se efikasnije zadržavaju. Nedostatak zaborava dovodi do toga da pojedinac
troši više svesnog vremena gledajući unazad (prisećajući se) jer je prošlost
poznata, iako neugodna. Prošlost je sigurna jer tu nema ničeg novog i
prilagođavanje nije potrebno. Neke osobe sa snažnim uspomenama u kombinaciji sa
predipozicijom za strahove mogu predstavljati pojedince sa nedostatkom
kanabinoidne aktivnosti BLPs = Backward Looking People). Postoje dodatni
fenotipovi koji su prikazani kod miševa sa nedostatkom CB1.
Šta je pojedinac više pod stresom, to zaboravljeni i nezaboravljeni veći stresovi iz prošlosti pokazuju veću sklonost da pokušaju da kontrolišu budući stres. Nasuprot tome, FLP-i (Forward-Looking People, ljudi koji gledaju napred) mogu biti skloniji da prihvate nepoznato, jer su optimističniji i imaju tendenciju da budu opušteniji jer će verovatno zaboraviti stresove iz prošlosti. FLP može biti predisponiran za optimistički pogled na svet, dok BLP ima veće šanse da bude pesimističan (Backward LookingPeople, ljudi koji gledaju u prošlost).Kao rezultat toga, oni su prirodno skloniji nesrećama. Pojedinci s ovim fenotipom verovatnije će eksperimentisati s nepoznatim i možda se čak usuditi probati kanabis. Ta jednostavna mogućnost onemogućava mnoge epidemiološke studije koje se zasnivaju na nasumičnoj distribuciji bilo čega što se istražuje. Ove studije pretpostavljaju da postoji jednaka verovatnoća upotrebe kanabisa među bolesnima u odnosu na zdrave osobe, između onih koji pate od bola i onih koji ne pate, kako glupo. Postalo je sasvim jasno da ljudi sa hroničnim bolestima više vole da koriste tretmane na bazi kanabisa nego konvencionalne farmaceutske alternative.
Stres i njegovo izbegavanje su determinante ponašanja, i važno je imati realističnu definiciju "stresa". Stres se može posmatrati termodinamički jer svaka promena u sistemu homeostaze zavisna od toka morabiti dobro ili slabo prilagođena sistemskom opstanku. Homeostaza uvek zahteva konstantno podešavanje protoka. Kao i kod svakog pojedinca, na dinamičan fraktalni način, kolektivna sviest stanovništva bitno je regulisana bilansom aktivnosti BLP i FLP.Opuštanje je višedimenzionalni biološki proces koji olakšavaju kanabinoidi zbog njihove sveprisutne homeostatske sposobnosti da regulišu aktivnost slobodnih radikala. Kanabinoidi su adaptogeni.[vii] Bez dovoljne aktivnosti kanabinoida, osoba je prirodno sklona da se više boji nepoznanica u budućnosti.[viii]Tako su ljudi prisiljeni da se nose sa budućnšću boravkom u prošlosti. Njihova konzervativna priroda nastaje i pruža biološko i filozofsko obrazloženje zbog čega ulaze u skupove političkih i religioznih istomišljenika.Naime, oni na taj način osiguravaju socijalnu stabilnost.
Međutim, socijalna stabilnost mora biti u ravnoteži sa napretkom, jer se sve menja u budućnosti. Kako se najbolje optimizovati za uspešnu budućnost? Prirodna polazna tačka bi bila da shvatimo prirodu našeg stvaranja da bismo mogli da budemo skladniji i sinergičniji sa njom. Razumevanje fizičkih i bioloških manifestacija trenutne energije je logično polazište. Sa dovoljnim protokom i složenom evolucijom, nelinearna redistribucija koja je uvek prisutna u prošlosti će se pojaviti. Iz perspektive evoluirajućeg ljudskog uma, šta možemo očekivati?
Kako bi integrisani daleko od ravnoteže termodinamičkog razmišljanja mogli uticati na naše razumevanje života i evolucije? Dobro je utvrđena paradigma da genetski prenos informacija dolazi od pretvaranja DNK u RNK, a njegovo naknadno prevođenje u proteine integriše se u životno saglasje homeostatski regulisanih enzimskih aktivnosti. Široko je prihvaćena misao u naučnoj zajednici da su život i evolucija rezultatat akumulacija neverovatnih slučajnih događaja koji su se na čudesan mačin održali tokom evolucije. Ovo linijsko razmišljanje je prirodna posledica osnovne fizike zasnovane na logičkom matematičkom formalizmu bezvremenske ravnoteže (maksimalna entropija, minimalna slobodna energija). Logično širenje prirodno dovodi do zaključnog vremena koje je reverzibilno. U suštini, pojava ireverzibilnosti u našem svakodnevnom svetu[ix] pojavljuje se na način koji je pristrasan u svakom trenutku iz nepoznatih razloga. Postoji nedoslednost između ovih zaključaka i svakodnevnih iskustava živih organizama koji su praćeni u dužem periodu. Slučajna, vremenski nezavisna statistika ne može objasniti život. Previše je neverovatno da bi bilo realno.
Pre nego što budu ispitni novi biološki koncepti, moraju se uzeti u obzir fizičke osnove života. Prigožin pruža novi temelj koji se može razviti u sinergijsko razumevanje fizike i života. Iznenađujuće, čini se da je naučniestablišment propustio da razume genetske posledice najtemeljnije životne vrednosti - prilagodljivosti. Trenutno su fizički temelji života ironično ugrađeni u mrtvu, ravnotežnu perspektivu slučajnih statistika. Sposobnost protočnih elektrona da stvore statistički nemoguću molekularnu raspodelu, kao što se vidi u reakciji Belousov-Zhabotinski,[x]daje jasno poređenje sa metaboličkim redoks procesima živih sistema.
Život i evolucija vođeni su kreativnom naravi prirode. Kreativnost, sistemska složenost koja devalvira potencijal, nastaje kada se odmakne od sistema ravnoteže do kritične tačke zavisnosti od toka, pri čemu sistem spontano prolazi daleko od promene faze ravnoteže na viši nivo prostorno-vremenske organizacije (negativna entropija).Konceptualno, mreža lokalizovanog, anorganskog toka zavisne reakcije koje međusobno deluju, hrane se i napajaju, na kraju premeštaju sistem na dovoljnu udaljenost od ravnoteže i daleko od promene ravnotežne faze život nastaje i ponavlja se kroz evoluciju vrsta.
Svi uslovi životne sredine, i potćelijski i planetarni, stvaraju strukture koje zavise od protoka, a koje će zauzvrat biti pod uticajem sistemskih interakcija koje proističu iz njihove sopstvene kreacije, stvarajući tako dinamičku fraktalnost. Shodno tome, složen krajolik, evoluirajući selektivni pritisci održavaju stalnu homeostatsku sposobnost sa stalnom dinamičkom adaptabilnošću. Evolucija svih sistema, preko skala vremena i prostora, pokreće se viškom energetskog potencijala, ali se održava odgovarajućom ćelijskom prevencijom (antioksidant) i naporima za recikliranje (autofagija) koji su u stalnom angažmanu da prevaziđu posledice habanja u životu. To su slobodni radikali. Život i evolucija moraju nastati, vođeni protokom energije, ali oblikovani slobodnim radikalima. Shodno tome, sledi metabolički pogled na evoluciju vrsta i raka. Glavni životni izvori, ugljeni hidrati i lipidi nisu funkcionalno ekvivalentni. Ugljeni hidrati prvenstveno hrane efikasan, ali opasan, elektronski transportni sistem koji promoviše i podržava diferencirane ćelijske funkcije, uključujući prenos živaca, kontrakciju mišića i proizvodnju hormona. U suštini, efikasna proizvodnja energije promovisana metabolizacijom ugljenih hidrata kroz sistem za transport elektrona je funkcionalni ekvivalent nuklearnog reaktora koji ponekad propušta radioaktivnost u ćeliji.Sistem za transport elektrona u mitohondrijama obezbeđuje efikasnu, čistu energiju u obliku ATP-a za pokretanje ćelijske diferencijacije. Ali, neravnoteže mogu proizvesti višak slobodnih radikala. Složeno društvo u svim svojim manifestacijama može se izgraditi sa dovoljnom količinom energije. Slično tome, mogu se izvršiti i diferencirane funkcije ćelija. Nažalost, metabolizam koji stvara energiju mitohondrija, kao i zračenje, stvara slobodne radikale u uslovima neprikladnog mitohondrijskog ulaza[xi], ili ograničenog odliva. Kada se višak slobodnih radikala metabolički proizvodi, ćelije će proizvoditi masnoću, kroz dobro uspostavljene puteve koji se kreću od celog tela do subcelularnog, da bi se smanjila proizvodnja viška slobodnih radikala od viška katabolizma ugljenih hidrata. Iz entropijske perspektive, i intracelularna i društvena reciklaža povećavaju negentropsku aktivnost. Njihov dijalog omogućava da se stanje zdravlja pojavi iz živih sistema i njihovih društava, što je iz matematike poznato kao atraktor.
Novi
koncept koji proizlazi iz termodinamike perspektiva je da postoji optimalno
stanje zdravlja i da se svaki organizam može predstaviti kao atraktor. Kod
većine ljudi je zdravstveni atraktor može se predstaviti kao tranzicija od
mladosti do odrasle dobi.Čini se sasvim zapanjujućim da kada ćelija, ili
organizam, dovoljno reciklira ćelijske komponente oštećene slobodnim radikalima
(autofagija), biohemija se kreće ka tom atraktoru i tako pomaže da se obnovi
zdravlje.
Kod kičmenjaka, proizvodnja ATP-a sa CB1 / elektronskim transportom, i naknadna proizvodnja ćelijskih biohemijskih i slobodnih radikala, balansirana je recikliranjem ćelijskih komponenti oštećenih slobodnim radikalima koje pokreće CB2 aktivnost. Manje energije za transport elektrona i povezana proizvodnja slobodnih radikala nastaje kada se ćelije recikliraju. Pored toga, pošto se sagorevanje masti podstiče CB2 aktivnošću,[xii]takođe je mogućeunaprediti simetričnu ekspanziju matičnih ćelija zavisnu od beta oksidacije, kao što se dešava u embrionalnim matičnim ćelijama.[xiii]Nasuprot tome, aktivnost CB1 promoviše diferencijaciju matičnih ćelija sa transportnim sistemom elektrona. Iz perspektive metabolizma, diferenciranija ćelija se dalje odvodi iz ravnoteže jer je više negentropska nego manje diferencirana. Funkcionalno, različiti krugovi metaboličkih puteva mogu se proširiti ili smanjiti tako da modulišu proizvodnju oštećenja izazvanih slobodnim radikalima što se javlja kod aktivnosti transporta elektrona.Značajna uloga aerobne glikolize i glutaminolize su primeri plastičnosti za efikasnu proizvodnju energije koja se koristi kao mehanizam pufera za homeostatično održavanje stabilnih stanja slobodnih radikala koji se mogu efikasno rešavati stabilnim nivoima enzima koji smanjuju negativne posledice viška slobodnih radikala.
Metabolički parametri opisuju uobičajena funkcionalna stanična stanja u zdravim i ćelijama raka, a razlika je u njihovoj regulaciji. Staračka embrionalna matična ćelija, kao i početni zigot, je totipotentna (ima potencijal za razvoj) i ima minimalne energetske potrebe. Stabilizuje se sa minimalnom peturbacijom slobodnih radikala pomoću masti kao dominantnog izvora goriva. Ekološki faktori mogu da izazovu ili simetričnu deobu ćelije koja proizvodi dve totipotentne matične ćelije za sagorevanje masti ili asimetričnu podelu koja proizvodi drugu matičnu ćeliju (totipotentnu?) Kao i jednu diferenciranu ćeliju koja je okrenula sistem za transport elektrona da formira metaboličku osnovu za dalju diferencijaciju.[xiv] Te stanice efikasno su postale odrasle matične stanice pre postizanja konačnog diferenciranog stanja. One nisu učinile epitelno-mezenhimalni prelaz na viši stepen diferencijacije. Na primer, ove ćelije nisu razvile funkcije zavisne diferencijacije. Oni mogu ostati odvojeni i pokretni dok se ne pronađe hranjivi dom koji im daje potrebne razvojne signale da se smire i započnu koloniju koja može biti deo zdravog rasta i / ili obnove, ili može biti metastaza raka uzrokovana šećerom. U oba slučaja, spektar energije oblikuje opstanak.
Slobodni radikali pokreću progresivni izbor metaboličkih stanja u ćelijama, proces koji dovodi do razvoja karcinoma. Kanabis, kao i druge biljne / nutritivne mogu da promovišu ubijanje ovih ćelija prisiljavajući ih da sagorevaju masti. Aktivacija AMPK kontroliše prelazak na sagorevanje masti. On je odgovoran za isključivanje sistema za transport elektrona i za sprečavanje alternativnog izvora bezbedne energije, Varburgovog afekta, poznatog kao aerobni glikoliza FCaus. Zdrave ćelije mogu uspešno da izvrše ovu metaboličku tranziciju. Međutim, ćelije raka već proizvode višak slobodnih radikala i obično ne mogu uspešno da izvrše tranziciju. Oni prolaze apoptozu iz viška slobodnih radikala.
Nažalost, kontinuirana izloženost terapiji koja izaziva višak proizvodnje slobodnih radikala u ćelijama karcinoma može dovesti do održivih metaboličkih stanja koja kasnije stvaraju neophodne genetske promene za dugoročni opstanak. Smrtonosna povratna sprega može poboljšati metaboličku / genetsku katastrofu kako bi proizvela stabilnije, smrtno otporne, manje diferencirane ćelije raka koje sagorevaju masti. Bolest se pogoršava kako se neuravnoteženost pojačava tretmanima koji indukuju slobodne radikale. Najgori scenario izgleda da je povezan sa zaštitnim svojstvima sagorevanja masti sa povećanim protokom potrebnim za održavanje ćelijske podjele. Ova vrsta ćelija raka zapravo raste tokom lečenja kao što je zračenje. Glava osobe na slici ispod pokazuje tumore koji su porasli tokom lečenja. Bio je ozračen 100 puta! Zdravlje ili blagostanje zdravstvenog sistema?
Ovi
tumori otporni na lečenje i dalje su odgovorili na ekstrakte kanabisa (lokalni i
oralni 
unos).
Svi ostali tretmani nisu zaustavili rast tumora. Slike ispod pokazuju da su inače
medicinski otporni na zračenje, tumori postepeno
uništeni do same kosti. Sama kost se vidi jer je nekrotični proces uništio
tkivo.
Pacijenti su koristili supernormalne slobodne radikale kako bi ubili ćelije otporne na lekove koristeći metaboličku manipulaciju kako bi smanjili normalne metaboličke izlazne puteve povezane sa dodatnim preopterećenjem slobodnih radikala sa velikom dozom vitamina C intravenozno (interakcija sa gvožđem u krvi za proizvodnju hidroksil radikala, Fentonova reakcija). Za svaku ćeliju, metabolički status će utvrditi da li stres slobodnih radikala izaziva apoptotsku ili nekrotičnu smrt. Plastičnost energetskog toka u sistemima kičmenjaka naglašena je prisustvom CB1 receptora na mitohondrijama[xv] i komponente elektron-transportnog sistema na plazmatskoj membrani ljudskih ćelija.[xvi] U suštini, mi kao vrsta istražujemo mogućnost da se izvor ljudske regenerativne sposobnosti realizuje kroz endokanabinoidni sistem, možda sa značajnom neurološkom stimulacijom i vođstvom. Mi samo počinjemo putovanje iz neznanja kako će se globalno buđenje kanabisa nastaviti.
Osnovni koncept koji je razvijen u ovom poglavlju je da preživljavanje najsposobnijih znači preživljavanje najsposobnijih, a ne najsnažnijih i najinteligentnijih. Shodno tome, prilagodljivost sistema zavisnog od protoka zahteva da se konstantni adaptivni interfejs između sistema i njegovog okruženja odvija na metaboličkom, a ne na genetičkom nivou. Metaboličke neravnoteže doprinose višku proizvodnje slobodnih radikala, što stvara epigenetske modifikacije praćene fokusiranim genetskim promenama na genom i njihovim kontrolnim regionima odgovornim za termodinamički opstanak zavisnog od fluksa. Oštećenje DNK i njegova reparacija su izvor promena koje karakterišu evoluciju[xvii] (duplikacije gena, rekombinantni događaji, niskofrekventne DNK polimeraze podložne greškama koje zaobilaze oštećenja, zaustavljene replikacije i transkripcije[xviii], konflikti replikacije/transkripcije[xix], retrovirusna aktivacija itd.). Shodno tome, čini se da postoje dva načina na koji evolucija napreduje, jedan slučajni, i drugi ne-slučajni. Usmerena promena se dešava tako što metabolički selektuje / usmerava potrebnu, ne-slučajnu, slobodnu radikalnu promenu gena, selekcijom metaboličkih stanja u multigenskom modu koji promoviše sistemsko stanje metabolizma. Metabolički usmerena je molekularna evolucija poznata kao Kvazi-Lamarkova.
Statistički gledano, gore navedeno gledište ima unutrašnje značenje. DNK je složeni molekul koji se teško slučajno formira iz svojih komponenti. Kako se ispostavilo da je DNK verovatno najuspešniji molekul u svemiru? Prema procenama na planeti zemlji ih ima 50 000 000 000 tona. Odgovor na ovo pitanje može se naći u uspehu molekularne saradnje usled protoka energije i proizvodnje entropije. Energija koja pokreće evolucione promene pruža lako razumljivo objašnjenje evolucije života, vrsta i slično, otpornosti na lekove na rak i genetičke raznovrsnosti tumora. Potencijalne važne zdravstvene posledice, posebno u pogledu raka, treba razmotriti. Postojeći naučni / medicinski okvir nije bio uspešan u stvaranju željenih zdravstvenih ishoda. Ipak, jednostavna promena u perspektivi stvara potpuno novu realnost kada se razmatraju uzroci i tretmani raka.
Daleko od ravnoteže, pristup razumevanju života inherentno dovodi do sveobuhvatne uloge trenutne energije u stvaranju i održavanju života. Brojni izveštaji koji dolaze iz promene bioloških specifikuma sve više i više pronalaze metabolička rešenja za zdravstvene probleme. Ekstremni primer pokazuje korisnost metaboličkog pristupa zasnovanog na kanabisu. Višestruki rak je rezultat genetskih defekata u sposobnosti ćelije da popravi oštećenja mutagene DNK indukovane ultraljubičastim svetlom. Pacijent ispod pokazuje multifenotipsku promenu, I godini, ekstraktima kanabisa genetske deficijencije Xeroderma pigmentosum[xx] koji izazivaju rak, stanje je popravljeno. Protokol tretmana zasnovan na kanabisu eliminisao je bol i depresiju, dok je zarastao melanom na koži glave, kao i rak jezika i usana. Osim toga, vid je obnovljen (lična komunikacija B. Radišić, J. Bovman).
Da li postoji veza između nedostatka redukcije nukleotidnih ekscizija vidjenih u Xeroderma pigmentosumu i potencijala kanabinoida za regulisanje proizvodnje slobodnih radikala i da li postoji potencijalna veza sa uklanjanjem repariranja baze?[xxi] Važno je zapamtiti da kada se bavimo otvorenim sistemima, treba da se fokusiramo na dinamičke, a ne na statičke procese. Shodno tome, male perturbacije mogu se pojačati u makroskopske sistemske promene (poznati efekat leptira). Ljudsko telo ima oko KSNUMKS triliona ćelija koje tolerišu najmanje KSNUMKS oksidativnih lezija svakog dana.[xxii]
Šteta u nekom trenutku i u pogrešnom genu, može ubiti osobu ako se ojača kroz sistem jer se tada stvara smrtonosni rak. Zdrav razum nalaže da značajan deo organizacije života treba da bude posvećen zaštiti života od prekomernog oštećenja slobodnih radikala i organizacionih poremećaja koje slobodni radikali vrše na ćelijsku biohemijsku harmoniju. Kada organizacija koja zavisi od fluksa pada ispod termodinamičke kritične tačke, to dovodi do sistemskog bezentropskog raspada poznatog kao apoptoza.
Jedan od najupečatljivijih primera metaboličke prilagodljivosti kao odgovor na potencijalno oštećenje slobodnih radikala je kada ćelija ulazi u S-fazu ćelijskog ciklusa. Transportni sistem elektrona, nakon što efikasno obezbedi neophodnu energiju za izgradnju do potencijala negentropske ćelije tokom anabolitnih proizvoda tokom parcele G1 ćelijskog ciklusa, je isključen. Slobodne radikalne modifikacije ćelijskih komponenti postaju višedimenzionalni signalni elementi homeostaze. Oni formiraju povratnu petlju koja usmerava ćelije da minimiziraju višak proizvodnje slobodnih radikala koji dolaze iz elektronskog transportnog sistema. Značajno povećavajući korist sigurnijeg, ali manje efikasnog aerobnog proces glikolize, a.k. a. Varburg efekat[xxiii]. Evolucija je izabrana za energiju S-faze koja nije proizvedena od strane elektronskog transportnog sistema kada je DNK raspoređena i podložnija oštećenjima. Umesto toga, replicirane ćelije dobijaju svoju energiju iz anaerobne glikolize i glutaminolize[xxiv],[xxv].
Šta mogu biti efekti metaboličke fleksibilnosti sa dinamičke tačke gledišta? Zamislite populaciju ćelija raka koja ima jednu mutaciju u istom genu. Nesinhronizovana populacija će biti u svim fazama ćelijskog ciklusa. Oni koji ne mogu efikasno pojačati neravnotežu slobodnih radikala da izazovu apoptozu, preživeće bilo koji napad koji ubija apoptotskim mehanizmom. Shodno tome, ćelije u S-fazi će imati veću verovatnoću preživljavanja dok je oštećuju slobodni radikali, a njihov oporavak će se fokusirati na replikaciju i prepisivanje gena. Nenormalno povećana transkripcija slobodnih radikala ojačala je metabolički obrasce i prirodno će izabrati mutacije koje povećavaju uspešnu metaboličku hranu koja je definisana transkripcionim slikama i enzimskim aktivnostima. Kao takve, mnoge kancere karakteriše povećani protok energije kroz puteve aerobne glikolize i glutaminolize. Upotreba hemoterapije i zračenja[xxvi] jednostavno odabire ona metabolička stanja koja mogu da prežive, i kasnije ona postaju institucionalizovana kao genetika. Funkcionalno usmerena genetska promena je naučna verzija kreacionizma. Autofagija pomera sistem na niži nivo komunikacije sa okolinom, dok smanjuje svoju unutrašnju entropiju tako što redukuje molekularna kola povezana sa slobodnim radikalima kroz recikliranje. Autofagija može postati ultimativni mehanizam preživljavanja ćelija,[xxvii] što je dobro kada ćelija preživljava, ponovo se diferencira i ponovo spaja zajednicu ćelija kao skladan deo veće strukture.
Adaptacija zahteva da se prvo odabere jedinstveno biohemijsko stanje koje se tipično održava sinergističkom epigenetikom sa metaboličkom adaptacijom iz homeostatskih post-translacijskih modifikacija. Zbog toga, višak slobodnih radikala štete, zbog održavanja i širenja originalnog metaboličkog disbalansa, jer su fokusirani na transkripcijski aktivne gene[xxviii] koji promovišu preživljavanje. Stoga, same štete, DNK i jednoćelijski prostori koji se popravljaju, mogu podstaći rekombinacione događaje, dupliranje gena i mutacije, obezbeđujući novi materijal za evoluciju. Na primer, zaustavljeni molekuli DNK i RNA polimeraze mogu da generišu razne nove DNK rezultate.[xxix] [xxx] [xxxi] Značaj DNK arhitekture je naglašen činjenicom da postoji i globalna popravka DNK, kao i popravka vezana za transkripciju. Sistemi za popravku DNK, [xxxii] [xxxiii] funkcionišu u različitim sredinama, arhitektonski i biohemijski. Treba očekivati niz posledica, zavisno od okolnosti. Na primer, popravak DNK može da izazove lomove lanaca DNK koji aktiviraju hiper-aktivaciju poliADP-riboza-polimeraze (Parp) koja povezuje popravak DNA sa NAD metabolizmom i smrću nekrotičnih ćelija. [xxxiv]
Navedeni
predlog jasno dovodi u pitanje konvencionalne moderne interpretacije molekularne
genetike i njenu ulogu u evolucijskim promenama. Evolucija kako vrsta tako i
raka, uglavnom, nisu slučajno stvorene mutacije na nivou genoma, već rezultat fokusiranja
mutacijske promene tamo gde je to potrebno, u genima koji su odgovorni za
preživljavanje u bilo kom metaboličkom stanju. Dodajte tome intelektualnu
perturbaciju potvrđenih, neobjavljenih studija (lična komunikacija YW Kov, Z Hatahet)
koja je pokazala sagorevanje masti, HL60 monocitne ćelije otporne na lekove i
zračenje ne pokazuju enzime za popravku baznih ekscizija. Nasuprot tome, ovi
popravni enzimi su eksprimirani u roditeljskoj ćelijskoj liniji koja je
osetljiva na lek. (Melamede i Stubbs, neobjavljeni rezultati).
U zaključku, život je prirodna završna faza nakon 1 milijarde godina energetski upravljane hemijske interakcije koja se razvija na planeti Zemlji. Sada imamo dovoljno naučnih osnova da razumemo prirodu tog procesa, tako da ljudsko zdravlje i planetarno zdravlje može biti postavljeno kao zdrav opstanak. Svaki pojedinačni živi organizam je jednostavno zavisan od protoka, kvantizovanie probe u adaptabilnosti (nije dobra za ego), prilagođavajući se složenosti hemijske reakcije u budućnosti. BLP-ovi sa nedostatkom kanabinoida trenutno vode svet, nažalost prečesto vođeni pohlepom i moći, što je prirodna posledica primitivnijeg stupnja razvoja (nije igra reči), u odnosu na FLP-ove. Nasuprot tome, aktivistička medicinska zajednica kanabisa koja vodi Buđenje kanabisa uspešno koristi metabolicke pristupe zasnovane na kanabisu (znali to oni ili ne) da kontrolišu rak, HIV i prateće bolesti, demenciju, dislipidemiju, Kapošijev sarkom, autoimune bolesti, bol, fibrozne bolesti, brojne starosno relacione inflamatorne neravnoteže u telu, itd.
Koncepti su jednostavni. Stanje zdravlja može se postići samo sa uspostavljanjem ravnoteže između proizvodnje štete i popravke i prevencije. Po prvi put imamo jednostavnu definiciju zdravlja, ona se može meriti unapređenjem sistema dalje od ravnoteže, na održiv način. Složenost organizma raste kako sazreva i povećavajući količinu materije i povećavajući njenu organizaciju (negativna entropija [xxxv]). Bolesti u vezi sa starenjem pokreću povratak u ravnotežu. Smrt je daleko od promene faze ravnoteže na niži nivo organizacije. Ovo uverenje dolazi od našeg neznanja. Kada čovek dostigne zrelost, oni se više ne kreće dalje od ravnoteže tako što raste u veličini, osim ako se kao napredak ne uzme to što se većina deblja. Masno telo se ne udaljava od ravnoteže. Ako se zapali, oslobodi će više energije nego tanje tielo jednake težine. U smislu zdravstvene složenosti, masno, nezdravo ljudsko biće je bliže ravnoteži. Masti su samo indikacija da je organizam konzumirao previše ugljenih hidrata. Da ne bi sagoreli i generisali višak slobodnih radikala, ćelije pretvaraju ugljene hidrate u masti. Popularne Ketogena i Paleo dijeta baziraju se na reciklaži ćelija, u skladu sa sve većim uvažavanjem metaboličkih principa. Mršava osoba nije nužno metabolički zdrava, ona može patiti od metaboličke neravnoteže kao što se dešava kada telo previše sagoreva masti kako bi nadoknadilo višak proizvodnje slobodnih radikala, ili od nepravilnog viška unosa uglјenih hidrata, što dovodi do metaboličkog sindroma.
Čitava planeta sada prolazi kroz faznu promenu ravnoteže koju karakterišu fluktuacije intenzivnih varijabli sistema koje se približavaju beskonačnosti. Sa fizičko-hemijske perspektive, to su merljivi parametri koji se javljaju pre promene faze ravnoteže. Danas na globalnom nivou vidimo indikacije koje podupiru ovu mogućnost u obliku fluktuirajućih vremenskih obrazaca, novih migracija vrsta uključujući i ljude, neodgovarajuće raspodele hemikalija kao što je trovanje okeana plastikom i nanočestice koje jedemo i dišemo, itd. Energija i prateći protok informacija u modernom svetu generišu višak stresa, a samim tim i povećanje opterećenja slobodnim radikalima. Naše neznanje u vezi sa fizikom života nas navodi da podržavamo brigu o bogatstvu umesto zdravstvene zaštite.
Danas „građanski naučnici“ širom sveta dramatično poboljšavaju svoje zdravlje uz pomoć različitih preparata na bazi kanabisa koji sadrže visoko primenljive preparate zasnovane na kanabisu. Obično se ljudi tretiraju kod kuće, često bez medicinskog nadzora. Metabolički, svaki čovek je različit, čak i blizanac. Da bi se najefikasnije koristio kanabis, svakom pacijentu je potrebno razviti odnos zasnovan na samo-eksperimentisanju, kako bi mogao da uskladi svoje medicinske potrebe sa lekovitim svojstvima koje različiti sojevi daju. Kao što je kum kanabisa, dr Mechoulam izjavio, "kanabis je riznica farmakološki aktivnih hemikalija".[xxxvi] Širom sveta, aktivisti kanabisa su obučeni i lјudi se uspešno leče od bolesti i stanja za koje zdravstveni sistem nije bio sposoban da obezbedi zadovolјavajuća stvarna rešenja za popravljanje zdravlјa. Autizam podstaknut vakcinama, metabolički uslovljen rak i autoimune bolesti-sve to podstiče toksično okruženje, toksična hrana i loše informacije koje promoviše zdravstvena zaštita i društvo uopšte. Oni prepoznaju lažnu medicinu i lažnu nauku. Oni zahtevaju slobodu kanabisa za preživlјavanje. Zajedno sa ovom slobodom dolaze novi koncepti, čija realizacija će stimulisati zdravlјe i genetiku.
Kako sve više i više ljudi prepoznaje štetu koju neuki, korumpirani (dosluh s biomedicinskom industrijom) uzrokuju ljudima kojima treba da pomognu, samo oni koji se prilagođavaju i podržavaju zdraviju, srećniju budućnost za ljude i planetu ostaju.Budućnost neće biti više moć, već saradnja, ako želimo da preživimo. Shodno tome, povećana aktivnost kanabinoida u ljudskoj populaciji postaće konačno ugrađena u genetiku koja će se barem privremeno stabilizovati dok se ne implementira nova adaptacija.
Life is an adaptive negentropic flow dependent superconductor driven by the adaptive
coherent flow of the adaptive redox potential that collaborate to manifest as time,
distance from equilibrium, as complexity emerges. Life is a dynamic redox capacitor that
stores evolving negentropic complexity.
I would like to thank Dr. Susan Wallace for putting up with me for so many years, the late
Dr. Ilya Prigogine for guiding my life, Dr. Raphael Mechoulam for providing so much of
my foundation in cannabis science, and Dr. Matt Hogg for editing all the parts that make
sense and are grammatically correct.
[1] Naslov je igra reči od In G.O.D. We Rust-The Beauty of UnIntelligent Design(G.O.D. - General Open-System Dynamics)
[2] Ovde pojam „transkripcija“ znači da generiše proces kojim se genetička informacija o lancu DNK koristi za sintezu lanca komplementarne RNK.
[3] Proces u kome je jedna supstanca ili molekul redukovana, a druga oksidisana; Oksidacija i redukcija smatraju se zajedno kao komplementarni procesi (prim.prev).
[i]Prigogine, I. The End of Certainty (Free Press, 1997).
[ii]Prigogine, I. From Being to Becoming: Time and Complexity in the Physical
Sciences (W H Freeman & Co (Sd), 1981).
[iii]Melamede, R. J. Dissipative Structures and the Origins of Life. Interjournal
Complex Systems 601 (2006).
[iv]Krebs, J. E., Goldstein, E. S. & Kilpatrick, S. T. Lewin’s GENES XII. (2017).
[v]Santos, A. L. & Lindner, A. B. Protein Posttranslational Modifications: Roles in
Aging and Age-Related Disease. Oxid Med Cell Longev 2017, 5716409 (2017).
[vi]Highfield, R. & Coveney, P. The Arrow Of Time. (2015).
[vii]Mandelbrot, B. How long is the coast of britain? Statistical self-similarity and
fractional dimension. Science 156, 636-638 (1967).
[viii]Kleidon, A. Nonequilibrium thermodynamics and maximum entropy production in
the Earth system: applications and implications. Naturwissenschaften 96, 653-677
(2009).
[ix]I, P. & r, L. Symmetry Breaking Instabilities in Dissipative Systems II . (1968)
[x]Pechenkin, A. B P Belousov and his reaction. J Biosci 34, 365-371 (2009).
[xi]Melamede, R. J. Endocannabinoids: Multi-scaled, Global Homeostatic Regulators
of Cells and Society. Interjournal Complex Systems 1669 (2006)
[xii]Maccarrone, M. et al. Endocannabinoid signaling at the periphery: 50 years after
THC. Trends Pharmacol Sci 36, 277-296 (2015).
[xiii]Goldbeter, A. & Lefever, R. Dissipative structures for an allosteric model.
Application to glycolytic oscillations. Biophys J 12, 1302-1315 (1972).
[xiv]Varvel, S. A., Anum, E. A. & Lichtman, A. H. Disruption of CB(1) receptor
signaling impairs extinction of spatial memory in mice. Psychopharmacology (Berl)
(2004).
[xv] Zimmer, A., Zimmer, A. M., Hohmann, A. G., Herkenham, M. & Bonner, T. I.
Increased mortality, hypoactivity, and hypoalgesia in cannabinoid CB1 receptor
knockout mice. Proc Natl Acad Sci U S A 96, 5780-5785 (1999).
[xvi] Varvel, S. A. & Lichtman, A. H. Evaluation of CB1 receptor knockout mice in the
Morris water maze. J Pharmacol Exp Ther 301, 915-924 (2002).
[xvii] Bruce, D., Brady, J. P., Foster, E. & Shattell, M. Preferences for Medical Marijuana
over Prescription Medications Among Persons Living with Chronic Conditions:
Alternative, Complementary, and Tapering Uses. J Altern Complement Med 24,
146-153 (2018).
[xviii] Kaur, P. et al. Immunopotentiating significance of conventionally used plant
adaptogens as modulators in biochemical and molecular signalling pathways in cell
mediated processes. Biomed Pharmacother 95, 1815-1829 (2017).
[xix] Segev, A. et al. Role of endocannabinoids in the hippocampus and amygdala in
emotional memory and plasticity. Neuropsychopharmacology 43, 2017-2027
(2018).
[xx] Prigogine, I. Is Future Given? (World Scientific Publishing Company, 2003).
[xxi] Wascher, C. A. F., Kulahci, I. G., Langley, E. J. G. & Shaw, R. C. How does
cognition shape social relationships. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci 373,
(2018).
[xxii] Newell, M. K. et al. The effects of chemotherapeutics on cellular metabolism and
consequent immune recognition. J Immune Based Ther Vaccines 2, 3 (2004).
[xxiii] Dubouchaud, H., Walter, L., Rigoulet, M. & Batandier, C. Mitochondrial NADH
redox potential impacts the reactive oxygen species production of reverse Electron
transfer through complex I. J Bioenerg Biomembr (2018).
[xxiv] Morell, C. et al. The cannabinoid WIN 55,212-2 prevents neuroendocrine
differentiation of LNCaP prostate cancer cells. Prostate Cancer Prostatic Dis 19,
248-257 (2016).
[xxv] Morell, C. et al. The cannabinoid WIN 55,212-2 prevents neuroendocrine
differentiation of LNCaP prostate cancer cells. Prostate Cancer Prostatic Dis 19,
248-257 (2016).
[xxvi] Xie, Z., Jones, A., Deeney, J. T., Hur, S. K. & Bankaitis, V. A. Inborn Errors of
Long-Chain Fatty Acid β-Oxidation Link Neural Stem Cell Self-Renewal to
Autism. Cell Rep 14, 991-999 (2016).
[xxvii] Molina-Holgado, E. et al. Cannabinoids promote oligodendrocyte progenitor
survival: involvement of cannabinoid receptors and phosphatidylinositol-3 kinase/
Akt signaling. J Neurosci 22, 9742-9753 (2002).
[xxviii] Gonzalez, M. J. et al. The bio-energetic theory of carcinogenesis. Med Hypotheses
79, 433-439 (2012).
[xxix]Kishton, R. J. et al. AMPK Is Essential to Balance Glycolysis and Mitochondrial
Metabolism to Control T-ALL Cell Stress and Survival. Cell Metab 23, 649-662
(2016).
[xxix] Liu, Y. et al. Resveratrol inhibits the proliferation and induces the apoptosis in
ovarian cancer cells via inhibiting glycolysis and targeting AMPK/mTOR signaling
pathway. J Cell Biochem 119, 6162-6172 (2018).
[xxx] Lian, N. et al. Curcumin inhibits aerobic glycolysis in hepatic stellate cells
associated with activation of adenosine monophosphate-activated protein kinase.
IUBMB Life 68, 589-596 (2016).
[xxxi] Hebert-Chatelain, E. et al. Cannabinoid control of brain bioenergetics: Exploring
the subcellular localization of the CB1 receptor. Mol Metab 3, 495-504 (2014).
[xxxii] Lee, H. et al. Extracellular reactive oxygen species are generated by a plasma
membrane oxidative phosphorylation system. Free Radic Biol Med 112, 504-514
(2017).
[xxxiii] Fakouri, N. B. et al. Rev1 contributes to proper mitochondrial function via the
PARP-NAD + -SIRT1-PGC1α axis. Sci Rep 7, 12480 (2017).
[xxxiv] Almeida, R. et al. Chromatin conformation regulates the coordination between
DNA replication and transcription. Nat Commun 9, 1590 (2018).
[xxxv] Zhang, Y. et al. Lysine desuccinylase SIRT5 binds to cardiolipin and regulates the
electron transport chain. J Biol Chem 292, 10239-10249 (2017).
